Bog je nalik na izvrsnog trkača koji podučava početnike da trče do cilja. U ovom trenutku je na cilju i izaziva ih; u sledećem, On je na startu, ili usred staze, tu pored njih.

Bog Stvarnost je početna tačka i Bog Stvarnost je kraj. Ali, nećemo reći “kraj”, jer Sam Bog neprestano napreduje; On je sveprevazilazeće Onostrano. Danas je Bog Startna Pozicija, ono što nam je najpotrebnije; prema tome, početna pozicija je sasvim stvarna za nas. Sutra će Bog-Cilj biti naše usmerenje, a tada, cilj će sigurno biti stvaran za nas. Ljudska svest je dugo mislila da se Bog ne može spoznati. Sada oseća da je Bog samo nepoznat. Uskoro će shvatiti da se Bog, bez greške i nesumnjivo, može spoznati. Božanska svest zna da nije postojalo ništa, ne postoji ništa i ne može postojati ništa osim Boga.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Meditacija je prosvetljenje. Ona prosvetljava naše srce.

Kada se u našem srcu dogodi prosvetljenje, osećaj nesigurnosti i oskudice nestaju iz njega. Tada pevamo pesmu nerazdvojnog jedinstva sa Univerzalnom i Transcendentalnom Svešću. Kada je naše srce prosvetljeno, ono što je konačno u nama ulazi u Beskonačno i postaje sama Beskonačnost. Vekovna ograničenja nas napuštaju i dočekuje nas sloboda beskrajne Istine i Svetlosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ono što je za nas stvarnije, to nam je i važnije i značajnije. A sa druge strane, ono što nam je važnije postaje nam i stvarnije.

Bog je najvažniji jer je najstvarniji; On je jedina stvarnost u celom Svom univerzumu. Istovremeno, Bog nam je najstvarniji jer nam je On najvažniji. Telo, naš spoljašnji omotač, je spoljašnji svet, a u telu je unutrašnji svet. Šta imamo unutar tela? Srce. U srcu je duša, a u duši Bog. Istina, Bog je svuda; ali u duši, Božija Stvarnost se beskrajno više ispoljava, očiglednije i opipljivije. Onaj ko otelotvoruje stvarnost duše, svesno, neprestano i bezuslovno, bez sumnje ispoljava Boga više od bilo koga drugog.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Molitva je čistota. Ona pročišćava naš um.

Um je uvek podložan sumnji, strahu, brigama, nelagodnostima. Uvek ga napadaju pogrešne misli i kretanja. Kada se molimo, u umu  nastupa pročišćenje, a ono uvećava našu prijemčivost za Boga. U suštini, pročišćenje nije ništa drugo do prijemčivost za Boga. Svaki put kada se pomolimo, naša unutrašnja posuda postaje velika, veća, najveća, i čistota, lepota, svetlost i blaženstvo mogu da uđu u nju i da se igraju u najvećim dubinama našeg srca.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Unutrašnji svet je stvaran zato što znamo da će sve ono što je unutra jednog dana izaći na površinu i procvetati.

Seme je u zemlji, u Majci Zemlji. Jednog dana će se ono razviti i izrasti u biljku, mlado drvo, i konačno u veliko banjan drvo. Duša je u srcu, a srce je u telu. Da bismo završili igru, ne možemo da ostanemo samo u unutrašnjoj stvarnosti. Moramo da izađemo u spoljašnju stvarnost. Inače, postojaće samo stanar, bez kuće u kojoj će živeti. I stanar i kuća su podjednako važni. Tek ako postoji stanar, postojaće potreba za kućom. A opet, ako postoji kuća, sigurno će nam biti potreban stanar. Duša je stanar, a telo je kuća.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"