Mi imamo dva glavna instrumenta: um i srce.

Umu se čini da je teško biti srećan, prvenstveno zbog toga što svesno uživa u osećanju odvojenosti. On uvek prosuđuje stvarnost u drugima i sumnja u nju. To je ljudski um, običan fizički um, zemaljski ograničeni um. Ali, mi imamo i srce težnje, srce ljubavi. Srce ljubavi je oslobođeno nesigurnosti zato što je već uspostavilo jedinstvo sa ostalim svetom. Ovo srce nosi poruku davanja sebe, a davanje sebe je otkriće Boga.

Ne moraš čekati do kraja života
Da ostvariš sreću.
Samo je potraži na pravom mestu.
Pravo mesto je
Tvoje nesebično srce.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Mi sada uživamo u lažnoj sreći u telu, vitalu, umu i srcu.

Telo uživa u sreći u svetu zadovoljstava i letargije. Vital uživa u sreći u svetu agresije. Um uživa u sreći kada podozreva i sumnja. Srce uživa u sreći kada gaji neiskrenost. Ali, doći će dan kada će osvanuti istinska sreća, božanska sreća. Tada će telo biti sasvim budno i svesno ponuditi svoju svetlost služenja, vital će biti dinamičan, um će biti srećan i smiren, a srce će osećati nerazdvojno jedinstvo sa ostalim svetom.

Šta su slabosti
Ako ne neosvetljene odaje?
Bićete srećni
Tek kada sve odaje
U domu vašeg života
Budu potpuno prosvetljene.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Mi imamo tri posebne sobe: sobu duše, sobu srca i sobu uma. Postoje još dve sobe: soba vitala i soba tela, ali vrata ovih dveju soba mi uglavnom držimo zatvorena.

Kada živimo u sobi duše, vidimo da u njoj nema mesta za smrt. Naravno da smo izuzetno srećni kada nigde nema mesta za smrt. Kada živimo u sobi srca, vidimo da tu povremeno ima mesta za smrt. Prirodno je da tu ne možemo da budemo toliko srećni kao kada smo u sobi duše. U trenutku kada se naše srce poistoveti sa božanskom svetlošću, naravno da tu ne može biti smrti; ali u sledećem trenutku, kada se ono poistoveti sa neznanjem sveta, sve je depresija, frustracija, uništenje i smrt. U sobi uma, ne samo da ima mesta za smrt, već je ona dobrodošla da se smesti gde god poželi. Smrt ulazi i seda ili na sopstveno mesto, ili na bilo koje drugo mesto koje želi da zauzme. Prema tome, u sobi uma uopšte ne može da bude radosti. Ako se nalazimo u sobi uma, moramo da se molimo da bismo ušli u sobu srca. Ako smo u sobi srca, hajde da se molimo i meditiramo da bismo ušli u sobu duše. Samo u sobi duše pronalazimo beskrajnu radost, beskrajno zadovoljenje i beskrajno savršenstvo.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Mi nemamo radosti zato što je svet pun zbrke. Ko je stvorio tu zbrku? Vi i ja. Mi smo krivi za to.

Kada naše telo spava i spava, mi stvaramo haos. Ali, ako svoje telo budemo koristili da služimo Boga u čoveku, ako budemo koristili svoj vital da inspirišemo druge, ako budemo koristili um da prosvetlimo druge, sigurno ćemo steći radost.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Moramo da znamo da Bog ne deluje samo kroz nas, već i kroz druge.

Bog takođe deluje i kroz naše takozvane neprijatelje. Ali, oni nisu naši pravi neprijatelji. Naši pravi neprijatelji su naša sumnja, strah, uznemirenost i zabrinutost. Kada više ne budemo težili da usavršimo druge, već jedino da usavršimo svoj sopstveni život, bićemo radosni. Takođe, kada ne budemo  ništa očekivali ni od koga drugog, već kada sve budemo očekivali jedino od Boga, steći ćemo radost. Kada budemo mogli da osetimo da nismo neophodni, da svet može savršeno dobro da ide dalje i bez nas, imaćemo radost. To je način na koji u svom životu možemo da steknemo obilje radosti.

Istinsko i trajno zadovoljstvo
Dolazi jedino od davanja sebe
Ne od jurenja za uživanjima.
Nikad!

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Jedino pomoću davanja sebe, a ne pomoću zahtevanja, možemo da u životu imamo više radosti nego napetosti.

Kada se javi napetost, to je zato što hoćemo da nešto bude urađeno na naš način, dok drugi žele da to učine na njihov način. Napetost počinje u umu, zato što mi vidimo svetlost na jedan način, a drugi je vide na neki drugi način. Zato tu nema mira, nema ravnoteže, postoji samo napetost. Napetost takođe nastaje i kada želimo da za tren oka uradimo nešto za šta su potrebna dva sata ili dva dana. Moramo da znamo da Bog o tome nije razmišljao na taj način. Bog hoće da mi potrošimo dva sata ili dva dana da bismo to postigli. Ako smo u stanju da mislimo na Božiji Čas, a ne na svoj, to će nam doneti radost. Napetost nestaje iz našeg uma kada ovladamo veštinom predaje Božijoj Volji.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"

Pretpostavimo da nekome date pet dolara. Prirodno je da očekujete nešto zauzvrat, makar samo osmeh ili „hvala“.

Uzimanje i davanje je zakon života na zemlji. Ali, u božanskom davanju vi osećate da je vaš zadatak da nekome poklonite pet dolara zato što vam je tako iznutra zapoveđeno. Čim ste dali novac, vi osećate da je posao obavljen i da je vaša uloga završena. Unutar te osobe je Bog. Bog će vam na neki način odmah pružiti radost, proširujući vaše srce, vašu svest, vašu težnju. Ako očekujete da od te druge osobe nešto dobijete, pravi ste gubitnik. Bog jednostavno kaže: „U redu, pošto hoćeš sam da središ sopstvene račune, ja ne želim da se mešam. Ti mu daješ pet dolara, a on će ti dati nešto zauzvrat. Tu su prodavac i kupac; to je poslovna razmena. U njihovom poslu ja im nisam potreban“. Na ovaj način nikad nećete steći istinsku, trajnu radost. Čak i ako vam osoba kojoj ste učinili uslugu uzvrati nečim mnogo većim, daleko više nego što ste mogli i da zamislite, ni tada nećete steći trajnu radost. Ali, ako dajete bezuslovno, u skladu sa onim što osećdate iznutra, bez obzira da li je to novac, ljubav, brižnost ili bilo šta vaše, Bog će vam odmah pokloniti Svoju ljubav, Svoj ponos, Svoj bezgranični mir, svetlost i blaženstvo.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"