Mi imamo dva glavna instrumenta: um i srce.

Umu se čini da je teško biti srećan, prvenstveno zbog toga što svesno uživa u osećanju odvojenosti. On uvek prosuđuje stvarnost u drugima i sumnja u nju. To je ljudski um, običan fizički um, zemaljski ograničeni um. Ali, mi imamo i srce težnje, srce ljubavi. Srce ljubavi je oslobođeno nesigurnosti zato što je već uspostavilo jedinstvo sa ostalim svetom. Ovo srce nosi poruku davanja sebe, a davanje sebe je otkriće Boga.

Ne moraš čekati do kraja života
Da ostvariš sreću.
Samo je potraži na pravom mestu.
Pravo mesto je
Tvoje nesebično srce.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"