Mali prst je deo našeg tela, ali mi mislimo o svom telu kao celini više nego što mislimo o malom prstu.

Kad mislimo o celom telu, automatski je mali prst nahranjen neophodnom količinom pažnje, upravo zato što je jedno sa telom kao celinom. On ne odvaja svoje postojanje i svoju svest od ostatka tela. Ako bi prst bio odsečen, celo telo bi osećalo bol. Kad je telo nahranjeno, mali prst zadržava svoju snagu ili stiče novu. On ne može biti izolovan. Telo se automatski brine o malom prstu, zbog njihovog nerazdvojnog jedinstva. Na isti način je ljudska svest deo Univerzalne Svesti. Trebalo bi da na umu imamo Univerzalnu Svest bez obzira šta činimo - bilo da jedemo, bilo da pevamo, bilo da radimo u kancelariji. Ako mislimo o Univerzalnoj Svesti kao o celom telu, a o svojoj ljudskoj svesti kao o jednom prstu, lako se možemo poistovetiti sa Univerzalnom Svešću. Unutar Univerzalne Svesti sve se neprekidno širi i raste u višu i u većoj meri ispunjujuću svetlost.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"