Ponos može da postoji u raznim oblicima.

Neko je dobro prošao u školi i ponosan je na to. Neko drugi je bio prvi u sportskim takmičenjima i ponosan je na svoj podvig. Neko je uradio nešto izvrsno i prirodno je što je na to ponosan. U ljudskom ponosu uvek je prisutan ego. Ja sam ponosan zato što sam ja nešto učinio, ili zato što je moj prijatelj ili moj brat nešto učinio. Sve je tu moje, moje. Postoji, takođe, nešto što zovemo božanskim ponosom. Božanski ponos dolazi od našeg jedinstva sa Bogom. Zahvaljujući svojoj najvišoj svesti Hrist je rekao: "Ja i moj Otac smo jedno". Kako je to mogao da kaže? Ta božanska tvrdnja bila je zasnovana na njegovom unutrašnjem ostvarenju njegovog nerazdvojnog jedinstva sa Bogom, večnim Ocem. Za najveći broj ljudi, Bog je samo nejasan pojam. Oni misle da je Bog daleko na plavom nebu ili na nekom drugom mestu gde oni nisu. Ali za Hrista, Bog je živa stvarnost.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"