Ljudska svest je pre svega načinjena od ograničenja, nesavršenosti, ropstva i neznanja. Ta svest želi da ostane ovde na zemlji. Nju raduje ono što je konačno: porodica, društvo, svetovni poslovi. Božanska svest je načinjena od Mira, Blaženstva, božanske Moći i sličnog. U njenoj prirodi je da se neprekidno širi. Ljudska svest oseća da nema ničeg važnijeg od zemaljskog uživanja. Božanska svest oseća da nema ničeg važnijeg i značajnijeg nego što je to nebeska Radost i Blaženstvo na zemlji. Ljudska svest pokušava da nas ubedi da nismo ni blizu Istini ni ispunjenju. Ona pokušava da nas navede da osetimo da je Bog negde drugde, milionima kilometara daleko od nas. Ali, Božanska svest nas navodi da osetimo da je Bog baš ovde, unutar svakog životnog daha, unutar svakog otkucaja srca, unutar svakog i svega oko nas.

Ako imate loše snove, ne pokušavajte da ih upamtite. Naprotiv, odmah ih zaboravite! što pre zaboravite, to bolje za vas na svakom nivou svesti. Ako je san loš, shvatite ga kao mentalnu halucinaciju i odbacite ga. Ako je san dobar, zapamtite ga, ali nemojte da pridajete previše značaja snu.

Bog je jedan, ali u isto vreme, On je mnoštvo. Drvo je jedno, ali ima veoma mnogo grana. Kada gledate granu, osećate da je to drvo. Kada gledate list, osećate da je i to drvo. Slično tome, Bog može da izgleda drugačije iz različitih uglova. On je, međutim, isti Bog. Sve religije su deo jednog Boga-Drveta. Ovo Bog-Drvo ima mnogo grana, cvetova i plodova. Ako se popnete na drvo i odmorite se na nekoj grani, da li će drvo biti nezadovoljno? Slično tome, ako uzmete cvet ili plod, bez obzira sa koje grane, Bog-Drvo će biti zadovoljan, jer je svaka grana nerazdvojni deo samog Drveta.

Izvor: Šri Činmoj: "Bog je...."

Smrt nije kraj. Smrt nikako ne može biti kraj. Smrt je put. Život je putnik. Duša je vodič.
Kada se putnik umori ili iscrpi, vodič savetuje putniku da se odmori na kratko ili na duže, a potom će njegovo putovanje ponovo započeti.
Kada se u običnom životu neka osoba koja ne teži valja u blatu neznanja, to je prava pobeda smrti. Kada u duhovnom životu neki tragalac ne plače za višom svetlošću, blaženstvom i moći, to je rođenje njegove smrti.
Šta možemo da naučimo od unutrašnjeg života, od života koji zahteva ukidanje smrti? Unutrašnji život nam kaže da je život duševno dragocen, da je vreme plodonosno dragoceno. Život bez težnje vremena je besmislen. Vreme bez težnje života je beskorisno.

izvor: Šri Činmoj, "Smrt i reinkarnacija"