Uvek će postojati žalosna protivrečnost između plača za spoljašnjim imenom i slavom i traganja za unutrašnjom Svetlošću, obiljem Svetlosti, beskonačnom Svetlošću. Onaj prvi način hrani želju u vama. Posle jedne kuće, želite da imate dve kuće; kad steknete malo slave, želite da imate još više slave. Drugi način je staza težnje. Tu hoćete da uđete u Beskonačno. Nećete da idete malo-pomalo; jedino hoćete da uđete u Beskonačnost. Kada se krećete pomoću želje, tu nema kraja. Danas je vaša želja ispunjena: sutra postajete žrtve druge želje. Danas ste ispunjeni, ali, sutra ponovo dolazi želja. Današnje želje će sutra beskrajno porasti.

Ne postoji temeljna razlika između jedne religije i neke druge, jer svaka religija otelovljuje krajnju Istinu. Svaka religija je u pravu, potpuno u pravu, zato što svaka religija prenosi poruku Istine na svoj sopstveni način. Postoji samo jedna Istina, ali je različiti ljudi drugačije zovu.

Prava radost znači trenutno širenje. Ako iskusimo čistu radost, istog trenutka se naše srce širi. Mi osećamo da letimo nebom božanske slobode. Čitav svet postaje naš, ne da bismo njime vladali, već kao proširenje naše svesti. Mi postajemo stvarnost i prostranstvo.

Težnja je plač iz dubine našeg srca. Kao što dete plače, tako ćete i vi u srcu osetiti plač. U vama je dete i ono lije suze. Ono plače jer želi da prevaziđe sebe. To je uzdižući plač, uspinjući vapaj iz našeg srca. Kada smo svesni tog vapaja, nazivamo ga težnjom. A kada nam vapaj našeg srca pomogne da osetimo da nismo ono što bi trebalo da budemo i da nam je potrebno nešto više, tada započinjemo sa meditacijom.

Ma koliko grešaka da napravimo, Bog uvek gori od želje da nam oprosti, ako Mu pružimo priliku. Moramo takođe da imamo entuzijazma i odlučnosti da uradimo ono što je ispravno i da ne ponavljamo godinama stalno iznova iste greške.