Pitanje: Kako neka religija može da prevaziđe uske vidike i razvije stvarno prihvatanje svih drugih religija kao istinskih i neophodnih?

Šri Činmoj: Religija kao takva ne može da prevaziđe uske vidike. Jedino kad religija prihvati pomoć od duhovnosti, svoje starije sestre, postaje moguće prevazići te uske vidike. Religija vidi Boga, ali duhovnost čini da tragalac postane Bog.

Ljubav je unutarnja spona, unutarnja veza, unutarnja karika koja spaja čoveka i Boga, spaja konačno i Beskonačno. Uvek moramo da priđemo Bogu s ljubavlju. Ljubav je tajni ključ koji nam omogućava da otvorimo Božija Vrata. Tamo gde ima ljubavi, čiste ljubavi, božanske ljubavi, tu je i ispunjenje. Bez ljubavi ne možemo da postanemo jedno sa Bogom.
Šta je ljubav? Kada ljubav podrazumeva da nekoga ili nešto treba da posedujemo, to onda nije prava ljubav; to nije čista ljubav. Kada ljubav podrazumeva da dajemo i da postajemo jedno sa svime, sa ljudima i božanstvenošću, to je onda prava ljubav.

Pitanje: Jednom sam pročitao da ako čovek odabere zlo, on nije stvarno slobodan.
Šri Činmoj: Kao prvo, moramo znati šta je zlo. Sve što nas ograničava, sve što nas veže, jeste zlo. Zlo će nam doći u obliku uživanja, a kada se predamo uživanju koje zlo donosi, mi smo uhvaćeni. Zlo koje želi da od nas napravi instrumente za svoje sopstvene potrebe čini da se osećamo bespomoćno i neuko, i zbog toga ga mi prihvatamo.
Ponekad možda nemamo slobodu u svom spoljašnjem životu, ali u našem unutrašnjem životu imamo znatnu količinu slobode.

Čistota je Svetlost naše duše koja ispoljava svoju božanstvenost preko tela, vitala i uma. Kada smo čisti, dobijamo sve. Ako možemo da zadržimo čistotu, nikada nećemo izgubiti ništa što je vredno sačuvati. Danas možemo da imamo uzvišene misli ili veliku unutrašnju snagu, ali sutra ćemo ih neizbežno izgubiti ako nismo čisti. Čistota je dah Svevišnjeg. Kada nas napusti čistota, napušta nas i dah Svevišnjeg i preostaje nam samo naš ljudski dah.

Pitanje: Koliko bolesti potiče od karme, a koliko od fizičkih faktora?
Šri Činmoj: To je veoma komplikovano pitanje. Ponekad pojedinac nema snažnu konstituciju, bilo usled naslednih faktora, bilo usled nedostatka hrane u detinjstvu. Zato on često poboleva. A ponekad loše sile uživaju da napadaju neku dušu koja teži. One znaju da tu osobu ne mogu da unište, ali mogu da neprekidno odlažu njen napredak, njena dostignuća i uspeh. Ako nas ujutru boli glava ili stomak, kako onda da dobro meditiramo?