Od vrhunske važnosti je na koji način koristimo materijalni život. Materija sama po sebi nije Bogu učinila ništa loše; ona nije protivna božanskom. Mi sami koristimo materijalne stvari na pogrešan način. U materijalni život moramo da uđemo sa svetlošću svoje duše. Nož možemo da upotrebimo da bismo nekoga uboli, ili možemo da ga upotrebimo da bismo isekli neku voćku i podelili je sa drugima. Pomoću vatre možemo da kuvamo, a vatrom možemo i da se opečemo ili nekome zapalimo kuću.
Treba da osetimo da materija i duh idu jedno s drugim.

Pitanje: Da li je Guru potreban da bi se razvila vera?
Šri Činmoj: Ponekad Guru pomaže; ponekad automatski imamo veru. Neki ljudi, posebno oni koji nemaju naročito razvijen intelekt ili komplikovan um, imaju spontanu veru. Kada je um veoma snažan i dominantan, teško je imati veru u Boga, jer um vidi hiljade vrata koja vode u Božju Palatu, dok srce vidi samo jedna.

Babar (prvi od mogulskih vladara Indije) je bio spreman da učini sve za svoje podanike. On ih je smatrao svojom decom. Povremeno bi Babar izlazio iz palate da prošeta gradom. Pomešao bi se sa svojim podanicima i posmatrao kako žive. Ako bi video nekog siromašnog, pomagao bi mu. Ljudi ga ne bi prepoznali, jer se za te izlaske oblačio jednostavno, a preko svoje krune obmotao bi turban, pa ljudi nisu mogli da znaju o kome se radi.
Ali, jedan mladić je bio veoma ljubomoran na Babara zato što su mu se svi divili i obožavali ga.

Ljudi ponekad misle da je ostvarena osoba sasvim drugačija od obične i da se ponaša veoma neobično. Ali, želim da kažem da ostvarena osoba ne bi trebalo da se ponaša nenormalno. Šta je ona spoznala? Spoznala je krajnju Istinu u Bogu. A ko je Bog? Bog je neko ili nešto sasvim normalno.

Pitanje: Da li je put srca lakši od puta uma?
Šri Činmoj: Postoje dva puta kojima možeš da kreneš: jedan je mentalni put a drugi je psihički put. Najlakši, najbrži i najubedljiviji put je psihički put, put srca. Kada nešto osetimo, imamo više ubeđenja nego kada vidimo nešto.