Pitanje: Kao indus, ja verujem da je krajnja istina ostvarenje Boga. Kako da dosegnemo taj cilj?
Šri Činmoj: Ostvarenje Boga je izuzetno težak predmet. Moglo bi se reći da je to kao penjanje ne na jedne, već na bezbrojne Himalaje. Milioni i milijarde ljudi žive na ovoj planeti, ali koliko se njih usudilo da se popne na planine Himalaja? Većina nas se ne usuđuje čak ni da pokuša; mi osećamo da je to za nas nemoguće. Na sreću, mi ne moramo da opravdavamo svoje prisustvo na ovom svetu time što ćemo se fizički popeti na Himalaje, ali na unutrašnje planine svi moramo da se popnemo. Bog neće dopustiti nijednom ljudskom biću da ostane neostvareno.

Bio jednom jedan veliki tragalac po imenu Gjandas. On je nekoliko puta imao viziju svog porodičnog božanstva i to ga je učinilo veoma srećnim. Jednog dana se Gjandas sa grupom tragalaca molio na obali reke Narmade. Nakon nekog vremena, naiđe jedan duhovni Učitelj i obrati im se. On pokaza na svakog od njih i dade svoj komentar o njihovom duhovnom razvoju. Nekima je rekao: „Ti si zreo, ozbiljan i napredan“. Drugima je rekao: „Ti si nezreo i neozbiljan; ti si početnik u duhovnom životu“.

Pitanje: Da li je Guru potreban da bi se razvila vera?
Šri Činmoj: Ponekad Guru pomaže; ponekad automatski imamo veru. Neki ljudi, posebno oni koji nemaju naročito razvijen intelekt ili komplikovan um, imaju spontanu veru. Kada je um veoma snažan i dominantan, teško je imati veru u Boga, jer um vidi hiljade vrata koja vode u Božju Palatu, dok srce vidi samo jedna.

Pitanje: Ponekad osećam da mi ide dobro u duhovnom životu, a ponekad čujem glas koji mi govori koliko sam odvratan, nestrpljiv, itd.
Šri Činmoj: U sebi imaš dva bića. Jedno te ohrabruje: “Idi napred, kreći se dalje! Činiš pravu stvar”. Ono drugo te obeshrabruje. Govori ti da moraš da postaneš mnogo duhovniji, iskreniji i posvećeniji jer si sada veoma loš. Nemoj da misliš da je onaj glas koji te ohrabruje tvoj ego. To je tvoja savest, tvoje unutrašnje biće, koje ti govori da činiš pravu stvar.

Bejahu jednom dve porodice koje su bile komšije i koje su bile veoma, veoma prijateljske i veoma, veoma ljubazne jedna prema drugoj. I muževi i žene su bili izuzetno bliski. Obe porodice su, takođe, bile i veoma bogate. Kako su postale bogate? U jednoj porodici žena se molila boginji blagostanja, "O boginjo blagostanja, dođi i učini me bogatom; dođi i moga muža učini bogatim!" Konačno se boginja pojavila pred njom, a žena ju je molila, "Ostani uvek sa mnom." Boginja je uradila to što je žena tražila, i tako je ovaj par postao vrlo, vrlo bogat.
Druga žena se molila boginji nesreće, "O boginjo nesreće, nikad mi ne dolazi! Želim da uvek budem srećna." Boginja nesreće se pojavila pred njom i rekla, "Došla sam da te obavestim da te nikada više neću posetiti." Tako je i ovaj par postao bogat, jer im boginja nesreće nikad nije dolazila.