Naš Cilj je unutar nas. Da bismo dosegli taj cilj, ono što nam je najviše potrebno je svest. Bez nje, sve je ogolela pustoš. Kad uđemo na neko tamno mesto, mi uzimamo baterijsku lampu ili neku drugu svetiljku da bismo znali kuda idemo. Ako želimo da saznamo nešto o našem neprosvetljenom životu, moramo da u pomoć pozovemo svest.

Svest je iskra života koja svakog od nas povezuje sa Univerzalnim Životom. Ona je nit koja nas usklađuje sa univerzumom. Ako hoćete da letite u Transcendentalno, potrebna vam je nit svesti.

Ako je neko već razvijen, to jest ako se, recimo, već u prošlim životima bavio duhovnošću i u stanju je da sluša naredbe svog unutrašnjeg bića, onda mu apsolutno nije neophodno da ima duhovnog Učitelja. Tada samo treba da uđe duboko u sebe i da se najiskrenije bavi duhovnim životom. Pošto mu ne treba pomoć duhovnog Učitelja, mora u potpunosti da se osloni na samog sebe i na bezgraničnu Božiju Milost. Moramo, međutim, da znamo da je duhovni put veoma težak; samo su u retkim prilikama ljudi ostvarili Boga bez pomoći duhovnog Učitelja. Pre nego što je ostvarila Boga, većina duhovnih Učitelja je i sama od nekoga dobila pomoć makar i na jedan dan, ili na mesec, godinu ili deset godina.

Pitanje: Kaži nam nešto o dužnostima u našem svakodnevnom životu.
Šri Činmoj: U našem svakodnevnom životu, dužnost je nešto neprijatno, zahtevno i obeshrabrujuće. Kada nas podsećaju na našu dužnost, mi gubimo svu spontanu unutrašnju radost. Osećamo se jadno. Osećamo da bismo životnu energiju mogli da upotrebimo u bolje svrhe. Jedino čovek lišen zdravog razuma može da kaže da ne zna šta je njegova dužnost. Svaki čovek dobro zna svoju dužnost, suviše dobro. Od njega zavisi da li će je obaviti ili ne. Dužnost je bolna, dosadna i monotona samo zato što je obavljamo svojim egom, gordošću i taštinom.

Jedan mladić je bio na zlom glasu zato što se svađao sa ljudima i vređao ih. Njegov otac je umro pre nekoliko godina, pa je majka morala da ga odgaja sama. Ona je bila veoma žalosna što se on ponaša loše. Nije znala šta da radi. Seljani ne samo da su govorili loše o njemu, već i o njegovoj majci, jer su mislili da je ona popustljiva. Zapravo, bilo je baš obrnuto. Njegova majka je bila veoma stroga prema njemu, ali on nije hteo da je sluša.
Jednog dana je on uvredio jednog starijeg čoveka, pa su seljani hteli da ga istuku. Majka je došla i počela da ih moli. Rekla je: „Istina je, moj sin je pogrešio, ali molim vas da oprostite njemu i da oprostite meni. Ja se trudim da mu pomognem“.

Ako želite da povećate svoju sposobnost u vidu iskrenosti, težnje i neprekidne svesnosti o onome što je božansko u vama, neophodno je da se podvrgnete vođstvu nekog Učitelja. To može biti duhovni Učitelj, može biti sveštenik, može biti učitelj ili mentor, ali to mora biti neko u koga imate apsolutno poverenje. Ako nemate poverenja u duhovnog vođu ili duhovnu stazu, tad jednostavno traćite vreme. Sve dok nemate poverenja u njega i njegovu stazu, molim vas da ne slušate nijednog Učitelja ili duhovnu ličnost i da ne sledite njegovu stazu. Možda ćete pitati: „Kako da na samom početku imamo poverenja u neku stazu, Učitelja, crkvu ili sveštenika?“ Ali ja vam kažem da možete imati vere. Ne morate da čekate dva meseca ili dve godine da biste stekli poverenje u neki put. Na trenutak, možda ćete imati veru u nekoga ili njegov put. Ali, ako niste za njega, nikad u njega nećete imati potpuno poverenje.