Jedan iskreni tragalac je tražio Gurua. Taj siroti čovek proveo je godine u traganju, ali nije našao Gurua kojim bi bio zadovoljan. Sreo je mnoge duhovne Učitelje, ali ni do jednog od njih nije mu bilo stalo. Sada se osećao jadno, jer mu je izgledalo da mu život protiče uludo. Jedne noći, usnio je san. U snu je saznao ko je njegov Guru, pa se narednog jutra uputio ka domu svog Gurua, koji je bio udaljen oko 25 kilometara od njegove kuće.

Jednom, u kraljevstvu najvećeg mogulskog cara, Akbara, došlo je do svađe i rasprave između trgovaca. Arapski, indijski i portugalski trgovci su pokušavali da iskoriste jedni druge. Jednog dana se jedan portugalski trgovac naljutio na nekog muslimanskog trgovca, pa je vezao primerak Korana oko vrata nekom psu, a psa pustio.

Jednom Gandijevom prijatelju zatrebao je novac, pa je zamolio Gandija za pomoć. Isprva je Gandi rekao: „Ja nemam novca“. A onda se saglasio: „Dobro, videću šta mogu da uradim“. Gandi je ukrao komad zlata od svog brata i prodao ga. Onda je dao novac svom prijatelju. Ali, posle toga se osećao jadno zato što je ukrao nešto.

Svami Vivekananda je uživao u pušenju. U vreme njegovog hodočašća, dok je u Indiji lutao po ulicama, pušenje mu je bilo draga zabava. Jedne večeri, dok je Vivekananda išao jednom ulicom nekog sela u severnoj Indiji, on naiđe na kolibicu u kojoj je jedan starac pušio indijsku lulu. Vivekananda je imao ogromnu želju da puši i zamolio je starca da mu dopusti da povuče neki dim iz njegove lule.

Jedne večeri, Šjama Čaran Lahiri je lutao podnožjem Himalaja, dok je bio u kratkoj poseti toj oblasti, kada je začuo kako ga doziva neki glas: “Šjama Čaran, Šjama Čaran”. Začudio se što vidi nekog sadua koji ga izdaleka doziva. Taj sadu mu je prišao i rekao: “Zar me ne prepoznaješ, dete moje, sine moj?” Potom je izgovorio ime Šjama Čaranovog oca i dede. Ni tada Šjama Čaran nije mogao da ga prepozna. Sadu ga je potom sa puno naklonosti poveo u pećinu gde mu je pokazao trozubac, svetu posudu za vodu, lavlju kožu, tigrovu kožu i neke brojanice. Upitao ga je: “Možeš li ovo da prepoznaš? Sve to pripada tebi”, ali Šjama Čaran nije mogao da prepozna te stvari. Tada je sadu položio svoju ruku na Šjama Čaranovu kičmu. Šjama Čaran je odmah uvideo da su to stvari koje zaista njemu pripadaju.