Jedan duhovni Učitelj je pošao na izlet sa grupom od 20 učenika. Učenici su bili srećni što će ići sa svojim Učiteljem. Učitelj im reče: „Imam za vas 20 vreća koje treba da ponesete. U njima su stvari koje ćemo koristiti danas. Molim vas da odaberete vreće koje ćete poneti“.

Bez obzira šta drugi čine, šta govore ili šta jesu, ako svesno i stalno možemo da vidimo samo božansku svetlost u drugima - svetlost koju mi donosimo odozgo - onda će ljudska priroda automatski biti preobražena.

Bio jednom jedan veliki kralj po imenu Vindusar koji je mudro vladao svojim kraljevstvom. Kad je umro, njegov najstariji sin, Ašoka, nasledio je presto. Ašokina braća bila su sva snažna i zgodna, ali Ašoka nije. Njegova braća su stalno terala šegu sa njim zato što nije bio lep.

Na zemlji postoje dve vrste ljudi: duhovni ljudi i neduhovni ljudi. Neduhovni ljudi često optužuju duhovne ljude da nisu normalni. Oni navodno žele da žive u oblacima i hrane se mesečinom. Nemaju nikakav osećaj za stvarnost. Oni sami sebe zaluđuju. Ovakve optužbe im se često stavljaju na teret. Za uzvrat, duhovni ljudi tvrde da su oni potpuno normalni, a nenormalni su ljudi koji ne teže.

Jedan iskreni tragalac je tražio Gurua. Taj siroti čovek proveo je godine u traganju, ali nije našao Gurua kojim bi bio zadovoljan. Sreo je mnoge duhovne Učitelje, ali ni do jednog od njih nije mu bilo stalo. Sada se osećao jadno, jer mu je izgledalo da mu život protiče uludo. Jedne noći, usnio je san. U snu je saznao ko je njegov Guru, pa se narednog jutra uputio ka domu svog Gurua, koji je bio udaljen oko 25 kilometara od njegove kuće.