Jedan duhovni Učitelj je pošao na izlet sa grupom od 20 učenika. Učenici su bili srećni što će ići sa svojim Učiteljem. Učitelj im reče: „Imam za vas 20 vreća koje treba da ponesete. U njima su stvari koje ćemo koristiti danas. Molim vas da odaberete vreće koje ćete poneti“.

Bez obzira šta drugi čine, šta govore ili šta jesu, ako svesno i stalno možemo da vidimo samo božansku svetlost u drugima - svetlost koju mi donosimo odozgo - onda će ljudska priroda automatski biti preobražena.

Pitanje: Čuo sam da kada neko jednom prihvati duhovnu stazu, postoji trenutak kada treba da se preda Guruu koji je viši od njega. Ali sam, takođe, čuo da čovek mora stalno da preispituje učenja Gurua i da sluša glas u sebi. Čini mi se da je ova ideja skepticizma i preispitivanja protivrečna ideji predanosti.

Šri Činmoj: Pre svega treba da znamo sledeće: ako se neko već potrudi da nađe Gurua, onda treba da ga sluša. Ako oseća da treba da sumnja i preispituje svog Gurua, bolje je za njega da uopšte i ne prihvati Gurua. Predanost je druga stvar. Pravi duhovni Učitelj će reći da on nije Guru; jedini pravi Guru je Svevišnji. Ljudsko biće je vodič za nekolicinu ljudi. To može biti stotina, ili hiljada, ili možda milion ljudi. Ali pravi Guru, jedini pravi Guru, je Bog. Kada prihvatite ljudsko biće za svog Gurua, to činite samo zato što je on prosvetljeniji od vas.

Bio jednom jedan veliki kralj po imenu Vindusar koji je mudro vladao svojim kraljevstvom. Kad je umro, njegov najstariji sin, Ašoka, nasledio je presto. Ašokina braća bila su sva snažna i zgodna, ali Ašoka nije. Njegova braća su stalno terala šegu sa njim zato što nije bio lep.

Na zemlji postoje dve vrste ljudi: duhovni ljudi i neduhovni ljudi. Neduhovni ljudi često optužuju duhovne ljude da nisu normalni. Oni navodno žele da žive u oblacima i hrane se mesečinom. Nemaju nikakav osećaj za stvarnost. Oni sami sebe zaluđuju. Ovakve optužbe im se često stavljaju na teret. Za uzvrat, duhovni ljudi tvrde da su oni potpuno normalni, a nenormalni su ljudi koji ne teže.