Mentalni svet će nam uvek nuditi ideju odvojenosti, dok će nam psihički svet uvek nuditi ideju jedinstva, nerazdvojnog jedinstva.

Kada težimo, mi shvatamo da imamo Izvor i da drugi takođe imaju isti Izvor. Ako ne znamo ko je On, onda će nam biti prosto nemoguće da osetimo jedinstvo sa Njim. A potreban nam je neko da nas poveže. Ukoliko znam da smo i vi i ja Njegova kreacija, ja mogu da prizovem Tvorca da učini da budemo nerazdvojno jedno. Jedino nam um ne dozvoljava da osetimo da smo svi mi stvarnost istog sopstva.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ako težite, ne morate da dostignete Najviše da biste pomogli drugim ljudima koji teže. Ako dajete u skladu sa vašim mogućnostima, Bog je zadovoljan.

On zna koliko vam je mira, svetlosti i blaženstva podario. Ako vi to podelite sa drugima, On će vam sigurno dati više sledeći put. Nikada vam neće zafaliti. Količina koju vi primate i dajete možda ne zadovoljava vaš um, ali Bog vidi vašu sposobnost i vidi koliko vaša posuda može da primi. Kako se ona bude širila, On će moći da u nju sipa više mira i svetlosti. Tek tada ćete biti u stanju da drugima ponudite više. Ne možete naprosto da izađete na ulicu i da svima kažete: ”Ja imam mir, svetlost i blaženstvo. Dođite i uzmite od mene“. Ako to budete rekli, drugi će vam se samo smejati. Ako budete govorili o svojim unutrašnjim iskustvima, možete zapasti u nevolje. Tlo mora da bude plodno. Jedino kada se obraćate pravim i iskrenim ljudima, ono što kažete doneće plodove.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Saosećanje je duhovni magnet. On nas privlači drugima. Kad upotrebimo svoje saosećanje i brižnost, vidimo da već deluje jedan unutrašnji magnet.

Saosećanje se zasniva na saosećajnom jedinstvu. Ako nas boli koleno, stavimo ruku na njega i osećamo brižnost prema njemu. Zašto? Zato što osećamo da je naše koleno sastavni deo našeg sopstvenog postojanja. Slično tome, ako osećamo jedinstvo sa nekim, saosećanje dolazi veoma lako. Ako osećamo patnje drugih kao svoje sopstvene, ako smo voljni da budemo deo života tih osoba, tad naše saosećanje, brižnost i druge božanske osobine odmah izlaze na površinu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Samo nam jedinstvo može doneti zadovoljstvo.

Kad nekom damo novac ili nešto drugo, trebalo bi da osećamo da to činimo da bismo uvećali svoje jedinstvo sa svetom. Trebalo bi da osećamo da nismo mi ti koji pomažemo. Baš obrnuto. Pomaže se nama. Ne pomaže naša dobrotvorna aktivnost, već naša nesebičnost, da spoznamo svoje više ja, potpuno i celovito, ovde u svetu. Svet veruje da milosrdno davanje otvara vrata raja, ali se vara. Milosrđe ne mora obavezno da ukazuje na osećaj istinske brižnosti i prave ljubavi. Kad nema prave brižnosti i prave ljubavi, nebeska vrata nikad se ne mogu otvoriti. Ne milosrđe, već naš osećaj jedinstva jeste to što otvara vrata Nebesa. Bez jedinstva, mi smo osuđeni na beskrajnu igru nadređenosti i podređenosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Mi možemo da steknemo više saosećanja misleći o Onome koji ima beskrajno više saosećanja od nas, a to je Bog.

Božije Saosećanje se ne može opisati. Mi prilično često pravimo greške, ali nam On oprašta i oprašta. Slično tome, ako ljudi oko nas prave greške, mi im lako možemo ukazati naše saosećanje, jer Bog neprestano izliva Svoje Saosećanje na nas. Kad jednom shvatimo da Bog nije ništa drugo do naše više, prosvetljenije Sopstvo, nadređenost i podređenost se utapaju u jedinstvo i mi možemo da Božije beskrajno Saosećanje smatramo svojim sopstvenim.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"