Često mi vidimo nadu kao nešto delikatno i slatko -  smirujuće osećanje koje je melem za naš um. Nada je, međutim, nešto čvrsto i snažno.

U nadi je skrivena moć, jer će se današnja nada na kraju pretvoriti u sutrašnju stvarnost. Ako je nada samo puko priželjkivanje, vaša svest neće reagovati na nju. Ali, ako je ona nešto značajno, našto nalik na viziju koja pokušava da procveta unutar vašeg srca, vaša svest će se uzdići. Ako je to prava nada, a ne puka fantazija, cvet vaše svesti će, nahranjen njome, procvetati laticu po laticu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Kad zaronimo duboko unutra, mi shvatamo da svet nesumnjivo evoluira i napreduje.

U spoljašnjem svetu vidimo borbe, bitke i ratove. Ali, mi takođe znamo da postoji još jedan svet, a to je unutrašnji svet. Kad težimo, mi vidimo evoluciju u svojoj sopstvenoj prirodi i u životima drugih. Ukratko rečeno, vidimo obećanje savršenstva. Savršenstvo ne može da se rodi preko noći. Za to je potrebno vreme. Treba da odgajimo duševno strpljenje. To što smo strpljivi ne znači da smo primorani da se predamo gruboj stvarnosti sveta. Ne, strpljenje je unutrašnja mudrost. Naša unutrašnja mudrost nam kaže da je potrebno vreme da bi se božanstvenost ispoljila na spoljašnjem planu. Duševno strpljenje je potrebno čitavom svetu. Tada istina može da raste na svoj sopstveni način.

Juče je
Strpljenje bilo početak
Mog savršenstva.
Danas je
Strpljenje procvat
Mog zadovoljstva.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Sve što treba da postignemo, trebalo bi da učinimo pomoću svoje iskrenosti.

Ako smo studenti, treba da studiramo. Ako smo tragaoci, treba da se molimo i meditiramo. Iskrenost je od velikog značaja. To što neko iskreno čezne za nečim ne znači da ne može imati strpljenja. Gimnazijalac koji zna da njegov brat ima fakultetsku diplomu može da takođe iskreno čezne da diplomira. Ali, on zna da je neophodno vreme i da će mu biti potrebne godine dok stekne taj stepen. Ali  ako sada zanemaruje svoje učenje, ponavljaće razred. Kako će onda moći da se upiše na fakultet? Važno je da napredujemo postepeno. Ako izgubimo strpljenje, gubimo takođe i nadahnuće i nikad nećemo stići do cilja. Ako smo uvek iskreni i strpljivi, videćemo da ćemo biti zadovoljni čak i samim svojim pokušajima. Naše sadašnje zadovoljstvo možda nije krajnje zadovoljstvo, ali možemo biti sigurni da će krajnje zadovoljstvo sigurno rasti u nama.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Mi vrlo često zaboravljamo smisao strpljenja.

Smatramo da je to neka vrsta kukavičluka ili nevoljnosti da se prihvati istina. Mislimo da moramo da budemo strpljivi zato što nije preostao nijedan drugi način. Ali, tolerancija i strpljenje nisu ista stvar. Strpljenje je božanska osobina. Strpljenje je jačanje naših sposobnosti. Ako smo u stanju da budemo strpljivi, možemo da ojačamo svoju unutrašnju snagu volje.

Strpljenje je skrivena
Moć duše.
Strpljenje je otkrivena
Visina srca.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Božja Milost je za sve, kao sunčevi zraci.

Sunce je uvek tu, ali šta mi činimo? Držimo vrata i prozore zatvorene da izbegnemo sunčevu svetlost. Tada ne dobijamo blagoslove od jutarnjeg sunca. Slično tome, Božija Milost se stalno spušta, ali mi ne držimo vrata svog srca stalno otvorena kako bismo toj Milosti dopustili da uđe u naš sklop. Vi možete dovesti odozgo Samilost Svevišnjeg u svoje biće jednostavno tako što ćete plakati kao dete. Kad dete plače, ono zna da će majka dotrčati da mu da ono što mu treba. Ako duševno plačete duboko u sebi, onda će vaš vapaj sigurno čuti Bog Majka i Bog Otac.

Jedan jedini Božiji dodir
Sa Božijih Visina Samilosti
Može preobraziti ljudske nezamislive
I bezbrojne slabosti
U Božiju sopstvenu beskrajnu,
Besmrtnu i svemoguću Moć.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Iako mnogi ljudi vole Boga, oni Ga se takođe i boje. Ako učine nešto pogrešno, misle da će ih Bog kazniti.

Bez obzira gde smo, magnet Božjeg Saosećanja nas privlači. Na Božju žalost, mi se plašimo da budemo uhvaćeni Njegovim Saosećanjem. Bog nas voli bezuslovno. Kad se bavimo duhovnim životom, to nikad ne bi smelo da bude iz straha. Gde postoji jedinstvo, ne može biti straha. Ako se plašimo Boga, kako ćemo uopšte biti u stanju da nešto dobijemo od Njega? Ako se dete plaši svog oca, ono će ga izbegavati. Ali, ako dete voli oca, onda oseća da će otac upotrebiti svoju snagu ne da ga udari, već da ga zaštiti. Ako svesno osećate da ste učinili nešto pogrešno, tad pomoću svoje molitve i meditacije jednostavno potrčite svom večnom Ocu. On će vam ukazati svoje krajnje Saosećanje i poništiti vašu grešku. Božje Saosećanje će izmeniti vašu sudbinu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Između saosećanja i sažaljenja razlika je velika.

Kad nekog sažaljevamo, mi osećamo da je on niži od nas. Mi smo na milione milja daleko ili hiljade milja više nego ta osoba. Ali, uz pomoć saosećanja, mi jednostavno dolazimo k njoj i postajemo jedno sa njom. Kad ste imali sedam ili osam godina, pravili ste mnoge greške. Pravili ste čak i ogromne greške. Ali, odrasli su vam opraštali, jer ste bili dete. Saosećanje se automatski javlja kad osećate da je neko kao dete i da ne zna za bolje. Ako odrasli čine nešto pogrešno, osetite da su oni vaša mala braća i sestre. Danas ne znaju ništa bolje, ali će sutra početi da hodaju, hitaju, a potom trče prema svom cilju.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"