Ako želite da pomognete ljudima pomoću svojih molitvi, najpre treba da uradite nekoliko stvari, a najvažnija stvar je da se svakodnevno molite ili meditirate.

Ne možete stvarno pomoći ljudima ako niste prethodno stekli unutrašnju sposobnost pomoću svojih molitvi i meditacija. Vaše molitve i meditacije su vaš unutrašnji rad. Kada radite ujutru moleći se i meditirajući, Bog vam daje vašu platu, vaše duhovno blago. Kada jednom steknete novac, možete ga davati drugima. Vaše molitve mogu da pomognu drugim ljudima, ali morate da znate kako se to dešava. Vi se molite Bogu, a drugi ljudi imaju Boga u sebi. Kada se molite za njihovo dobro, vi ih direktno dodirujete; dodirujete Boga u njima. Vaše molitve idu Bogu, Izvoru. Šta radite ako je biljka uvenula? Nije potrebno da dodirujete samu biljku. Zalivate koren i biljka ponovo oživi. I kao što biste se pozabavili korenom, tako idite našem Izvoru, koji je Bog. Osobe za koju se molite imaće najviše koristi ako se budete molili sa tom idejom.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Molitva i meditacija su naši lekovi. Kao što odlazimo lekaru da bismo izlečili svoje telo, slično tome, molitva i meditacija će nas izlečiti u unutrašnjem životu.

Evo u čemu je razlika između molitve i meditacije. Kada se molim, ja govorim  a Bog sluša. Kada meditiram, Bog govori a ja slušam. Za svakoga je na početku važna molitva. Meditacija dolazi kasnije. Sa molitvom individualno izrastamo u božansku uzvišenost. Kad god se molimo, prisutna je suptilna želja za nečim. Možemo to da nazovemo težnjom, jer se molimo da postanemo dobri, da kažemo nešto dobro, da uradimo nešto dobro, da steknemo nešto božansko što ne posedujemo, ili da se oslobodimo sumnje, ljubomore, straha i tako dalje. U meditaciji to ne radimo. Jedino svesno omogućavamo sebi da uđemo u sjaj svetlosti, ili prizivamo univerzalnu Svetlost da preobrazi naše neznanje u mudrost.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Težnja je i unutar molitve i unutar meditacije.

Onaj ko se moli oseća unutrašnji vapaj da dosegne Boga, da ostvari Boga. Kada se molimo, idemo naviše, naviše, naviše. Onaj ko meditira oseća potrebu da dovede Božansku Svest pravo u svoje biće, u svoju sopstvenu svest. Težnja je jedini ključ i za molitvu i za meditaciju. Ili mi dosežemo do Boga ili On silazi k nama. Konačno, to je isto. Bog živi na trećem spratu, ali kada siđe na prvi sprat, On je i dalje isti Bog. Jedan tragalac može da ode gore i da Ga dosegne; drugi može da Ga prizove dole.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Meditacija je prosvetljenje. Ona prosvetljava naše srce.

Kada se u našem srcu dogodi prosvetljenje, osećaj nesigurnosti i oskudice nestaju iz njega. Tada pevamo pesmu nerazdvojnog jedinstva sa Univerzalnom i Transcendentalnom Svešću. Kada je naše srce prosvetljeno, ono što je konačno u nama ulazi u Beskonačno i postaje sama Beskonačnost. Vekovna ograničenja nas napuštaju i dočekuje nas sloboda beskrajne Istine i Svetlosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Molitva je čistota. Ona pročišćava naš um.

Um je uvek podložan sumnji, strahu, brigama, nelagodnostima. Uvek ga napadaju pogrešne misli i kretanja. Kada se molimo, u umu  nastupa pročišćenje, a ono uvećava našu prijemčivost za Boga. U suštini, pročišćenje nije ništa drugo do prijemčivost za Boga. Svaki put kada se pomolimo, naša unutrašnja posuda postaje velika, veća, najveća, i čistota, lepota, svetlost i blaženstvo mogu da uđu u nju i da se igraju u najvećim dubinama našeg srca.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ja se molim. Zašto se molim? Molim se zato što mi je potreban Bog. Ja meditiram. Zašto meditiram? Meditiram zato što sam ja potreban Bogu.

Kada se molim, mislim da je Bog visoko iznad mene, nad mojom glavom. Kada meditiram, osećam da je Bog duboko u meni, u mom srcu. Molitva kaže: “Ja sam bespomoćan, ja sam nedužan, ja sam slab. Potreban si mi Ti, o Gospode Svevišnji, da me osnažiš, da me pročistiš, da me prosvetliš, da me usavršiš, da me ovekovečiš. Potreban si mi, o Gospode Svevišnji”. Meditacija kaže: ”Gospode Svevišnji, iz Tvoje neizmerne Darežljivosti, izabrao si mene da budem Tvoj instrument da Te ispoljim ovde na Zemlji, na Tvoj Sopstveni Način. Mogao si da izabereš nekog drugog za tu ulogu, ali si podario meni tu zlatnu priliku. Tebi nudim moju zahvalnost bez prestanka, moje zahvalno srce“.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Kada kažemo da stvarno i istinski volimo sebe, to znači da svesno osećamo da Istina neprestano diše u nama, sa nama i za nas.

Sam naš zemaljski dah je živa stvarnost Istine. Mi volimo i obožavamo sebe u svakom trenutku, ne zbog svojih zdravih tela, dinamičnih vitala, prefinjenih umova i čistih srca, već zato što je Bog u nama, Bog nas koristi, Bog Sebe ispunjava u nama i kroz nas. Svaki pojedinac treba da bude prožet ovom najuzvišenijom Istinom. Svako od nas ponaosob bi trebalo da oseća da je naš život na Zemlji ispoljavanje unutrašnjeg Daha Svevišnjeg. Kako bi trebalo da vrednujemo unutrašnji život? Trebalo bi da ga vrednujemo polako, sigurno i posvećeno. Ako postupamo na taj način, unutrašnji život će nam sigurno podariti beskrajni Mir, beskrajnu Svetlost i beskrajno Blaženstvo.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"