U običnom svetu, nada je često samo zidanje kula u vazduhu.

Ali u duhovnom životu, unutrašnja nada i unutrašnji plač, koje nazivamo težnjom, uvek idu zajedno. Ovde naša nada igra ulogu božanskog vesnika. Nada je kao san koji je uvek samo jedan korak ispred stvarnosti. Bog koristi Svoje Ruke da pokaže pravac i odvede težnju tragaoca predodređenom cilju.

Nada umanjuje moju neveru.
Nada neguje moju veru.
Nada je moja priprema za svetlost srca.
Nada putuje preko svih granica.  

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Iskreni tragalac nema želju da vidi blisku ili daleku budućnost.

On oseća da je ovaj  svet Večno Sada. Pomoću svoje uverljive unutrašnje nade, on hoće da vidi, oseti i izraste u Večno Sada. Nijedan čovek na svetu, bez obzira da li ima težnju ili ne, ne može da izbegne nadu. Ali sama nada nije bekstvo. Ona nas sjedinjuje sa višom stvarnošću koja nas prosvetljuje i ispunjava.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Ljudska nada je kao ljudska želja. Kada nam se današnja nada ostvari, sutra ćemo se nadati nečem drugom. Tu nema kraja.

Ali kada se božanska nada ostvari, mi ne tražimo neku drugu, višu realnost. U samoj nadi stvarnost se proširuje i postaje velika, veća i najveća.

Nada je prijatna.
Zato se
Družim s nadom.

Nada je brza.
Zato
Trčim s nadom.  

Nada je hrabra.
Zato
Skupljam beskrajnu snagu
Iz nade.

Nada je iskrena.
Zato
Pozivam nadu
Da me prati
Do Zlatne Obale.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Pretpostavimo da danas gajim nadu da ću sutra postati pravi, iskreni tragalac.

Ako je to ljudska nada, to je samo pusta želja. Kada sutrašnji dan osvane, čvrsto ću spavati i nadaću se da ću narednog dana biti pravi, iskreni tragalac. Ali ako je to božanska nada, onda će odmah uslediti delovanje. Uradiću nešto. Osetiću da nije dovoljno da samo razmišljam ili se nadam da ću postati nešto. Ući ću u polje aktivnosti. Dakle, u ovom slučaju, nada je majka dostignuća. Ako počnemo da radimo nešto, ostvarićemo svoju nadu, ili će se naša nada pretvori u stvarnost.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Kada imamo ljudsku nadu, možda će se to što očekujemo ostvariti. Ali, ako se radi o božanskoj nadi, kao da osećamo da nam neko govori da posejemo seme i obećava nam da će sutra seme proklijati, prekosutra će izrasti u biljku, a nekoliko meseci ili godina kasnije, daće nam obilan prinos.

Kada imamo božansku nadu, postoji unutrašnje uverenje i mi smo inspirisani da radimo za rezultat. Ako danas uradimo nešto, sutra ćemo nešto dobiti, a prekosutra će se desiti nešto drugo; to je kao penjanje uz merdevine – idemo prečku po prečku. Krećemo se korak po korak. Mi nešto stvaramo, i budući da stvaramo, dobićemo određeni rezultat. Ako nismo zadovoljni, stvaraćemo još i još, i konačno ćemo biti srećni. To je božanska nada.

Nada hrani budućnost u nama.
Sećanje hrani prošlost u nama.
Vedrina hrani sadašnjost u nama.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Kako da sačuvamo nadu? Treba da se potrudimo da odbacimo sva očekivanja iz našeg uma punog želja.

Upravo naš spoljašnji um misli da mu je nešto potrebno ili da nešto želi. Kada mislimo da nam nešto treba, obična ljudska nada počinje da igra svoju ulogu. Um pun želja hrani našu spoljašnju nadu. Ako budemo mogli da se izdignemo iznad uma koji želi i da sve vreme ostanemo u spontanosti srca, onda ćemo stalno osećati da posedujemo božansku istinu. Kada smo sa težnjom našeg srca, neprekidno smo poistovećeni sa Božjom Voljom, a tada se naša zemaljska nada preobražava u božansku nadu.

Nada je slatka.
Nada je prosvetljujuća.
Nada je ispunjujuća.
Nada može biti trajna.
Stoga, ne odbacujte nadu
Ni na zalasku svog života.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"

Božanska nada se umnogome razlikuje od ljudske nade.

Obična ljudska nada retko kada može da se ispuni, zato što u njoj nema rešenosti, iskrenosti, ni svesne volje da se prihvati najviša istina. Božanska nada je, međutim, nešto što je videlo istinu, koju ćemo na kraju dosegnuti. Ako znamo šta je božanska nada, naći ćemo snagu u sigurnosti koju nam ona pruža. Nada još nije mogla da iznese istinu na površinu u našim životima, ali jednog dana će moći. Ljudska nada nešto očekuje – recimo, pet dolara. Čim se očekivanje ispuni, ova ljudska nada postaje presrećna i često gubi svoj unutrašnji spokoj. Ako započnemo s božanskom nadom, nikada nećemo izgubiti unutrašnju ravnotežu i spokoj. Naša božanska nada već je videla istinu u najvišem obliku. Sada ova istina samo treba da bude otelotvorena. Naša nada samo treba da ispolji tu istinu. A onda, kada se nada ostvari, mi ne gubimo svoju unutrašnju ravnotežu, zato što smo znali da će se to sigurno desiti.  

Nada nije samo prolazni treptaj.
Nada je lagana, postojana,
Prosvetljujuća i ispunjujuća
Visina Večnosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"