Strah možemo pobediti tako što ćemo proširiti svoju svest.

Tvorevina koja nas okružuje unosi u naš um, odnosno u naše zemaljsko postojanje, nepotrebni strah samo zbog toga što još uvek nismo uspostavili stvarnost svog jedinstva sa njom. Ako se duševno molimo i meditiramo, mi stičemo slobodan pristup unutrašnjoj stvarnosti koja prožima čitav spoljašnji svet. Vi se ne plašite svoje glave, noge ili oka. Svest vas prožima od glave do pete. Osećate da su to vaši delovi, zato ih se ne plašite. Ali, ako se plašite nekog ko je pored vas ili u vašoj blizini, to je zbog toga što niste proširili svoju svest da biste ga obuhvatili. Vi se ne plašite svojih udova, jer su oni vaši. Nazivate ih svojim. Ali, kada odete izvan sopstvenih granica, a ne uvećate ili ne proširite svoju svest, osećate se otuđeno; doživljavate sve ljude kao strance. Kada upražnjavamo jogu, jedinstvo individualne duše sa Svevišnjim Bićem, mi se trudimo da uvećamo svoju svest dotle dok ona ne prožme čitav svet. Svojom budnom svesnošću postajemo jedno, potpuno jedno, sa univerzumom. Tada ne može biti straha.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Sve vreme koje izgubite razmišljajući o tome šta drugi rade ili šta misle mogli biste da iskoristite za sopstveno samootkrovenje.

Ako uvek mislite na Boga, Bog će misliti na vas i poštovati vas. Kada se dvoje ljudi vole u spoljašnjem životu, oni stalno misle jedno na drugo i na to šta ona druga osoba misli o njima. U duhovnom životu negujte, takođe, samo ove dve misli: šta Bog misli o vama i šta vi mislite o Njemu. Tada nećete imati vremena da razmišljate o tome šta drugi ljudi misle o vama. Neka ceo svet misli loše o vama, vaša spoznaja Boga neće biti odložena. Vaša spoznaja u potpunosti zavisi samo od vaše težnje.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Zašto bi trebalo da strahujete šta drugi misle o vama?

Ako oni smatraju da ste vi najgora osoba na svetu, da li će vam to naneti štetu? A ako misle da ste najbolja osoba, da li će vas to makar i za milimetar približiti ostvarenju Najvišeg? Treba da znate ko vam je najdraži na ovom svetu. Bog je najdraži. Znajte da treba da obratite pažnju u slučaju da je On nezadovoljan vama, da On govori loše o vama, jer vi ne želite da povredite svog Najdražeg. Ali, ako je svet nezadovoljan vama ili govori loše o vama, onda ga pustite da igra svoju ulogu. Ako vas svet grdi, to ne znači da i vi treba da grdite svet. Ako možete da vidite Boga kao svoju jedinu stvarnost, Bog će vam dati more mira, more unutrašnjeg mira.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Mi, naravno, nećemo praviti greške svesno i namerno. Ali, ako dođe do greške u našem unutrašnjem biću, vitalu, fizičkom biću ili umu, moramo odmah biti spremni da je priznamo bez straha.

Šta su greške, na kraju krajeva? Sama ideja da je greška nešto sramno ili nešto što se ne sme pominjati stvara pogrešnu vibraciju u kosmosu. Potpuno se varamo ako mislimo da je greška nešto što će neizbežno biti praćeno kažnjavanjem. Prvo, posmatrajmo greške kao neuspehe. Šta su neuspesi? Oni su stubovi uspeha. Greške su Božija iskustva u nama, a On nas vodi ka konačnom Cilju, koji je savršeno Savršenstvo. Drugo, posmatrajmo ih kao poluistine. Ako grešku pomatramo kao nesavršenu ili beskrajno malu istinu, ako u njoj možemo da vidimo tračak istine, onda možemo da osetimo da ona može da bude ispravljena ili preobražena u istinu. Šta mi obično činimo? Distanciramo se od greške kao da je ona nešto prljavo, ružno i nepristojno. Umesto toga, posmatrajmo svaku grešku kao grumen gline koji može da se oblikuje i izvaja u nešto korisno.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Zašto brinemo? Brinemo zato što ne znamo šta će nam se dogoditi sutra, pa čak ni sledećeg minuta.

Mi osećamo da ako ne uradimo nešto za sebe, onda to niko neće uraditi. Ako, međutim, možemo da osetimo da postoji Neko ko misli na nas beskrajno više od nas samih, Unutrašnji Pilot, i ako možemo svesno da Mu ponudimo svoju odgovornost, onda naša prošlost, sadašnjost i budućnost postaju Njegov problem. Dok smo mala deca, mi se predajemo svojim roditeljima i zauzvrat dobijamo zaštitu. U našem spoljašnjem životu postali smo odrasli ljudi, ali u duhovnom životu smo još uvek deca i u svakom trenutku treba da se trudimo da slušamo naloge svog unutrašnjeg bića.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Strah proizilazi iz tame, iz neznanja.

Ako uđemo u sobu koja je potpuno mračna, uplašićemo se. Ali, čim upalimo svetlo, tama je osvetljena, a naš strah nestaje. Vidimo da nemamo čega da se plašimo u mraku, a da nemamo čega da se plašimo ni u svetlosti. Strah je jedan od naših najnezgodnijih problema. Strah nam ne dozvoljava da ugledamo lice konačne Stvarnosti. On nam ne dozvoljava da dosegnemo Zlatnu Obalu Onostranog. Kada nesvesno negujemo strah, on se smešeći rukuje sa nama. Kada svesno razmišljamo o strahu, on nas pobednički grli. Ali, kada razmišljamo o svojoj unutrašnjoj hrabrosti, Bog plače Njegovim božanskim Plačem, jer oseća da u nama ima izabrani instrument.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Naša najveća zaštita nije u našim materijalnim dostignućima i bogatstvima.

Sve bogatstvo sveta je ništavno u odnosu na našu božansku dušu. Ali, ako možemo da osetimo da postoji Neko ko misli na nas beskrajno više nego što mi mislimo na same sebe i ako možemo svesno da kažemo: „Večni Oče, Večna Majko, Ti preuzmi odgovornost za ono što činim, govorim i u šta izrastam”, onda nećemo brinuti o svojoj sudbini, jer ćemo znati i osećati da je ona u Svevolećim Rukama Boga, koji će uraditi sve u nama, pomoću nas i za nas.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"