Vaše fizičko biće se možda plaši tamne noći prošlosti, ali vi morate uvek da gledate napred, da gledate ispred sebe.

Prošlost je prašina. Ako se u vašem umu  javi prošlost i počne da vas muči onim što ste uradili pre dve nedelje ili pre dva sata i ako ta prošlost nije inspirativna i ohrabrujuća, ponovo je bacite u prašinu. Prošlost se mora sahraniti. Od ovog trenutka treba da raste vaše duhovno biće.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Šta radi majka kada kod svog deteta primeti mane, nesavršenosti i slabosti? Ona ih brižljivo i u tajnosti sakriva.

Ona nikada neće ni pomisliti da izloži svoje dete svetu. Tragalac u duhovnom životu trebalo bi da oseća da je dete Božanske Majke. Ona ima beskrajno više ljubavi i samilosti nego svetovna majka, pa kako onda Ona može da izloži svoje dete? Ona prikriva njegove brojne nesavršenosti i u potaji ga navodi da postane svesno svojih mana. Ona to radi jedino zbog toga što ne želi da dete stalno ponavlja iste greške. Ali, ne zaustavlja se tu. Ona dete odvodi korak dalje i preobražava njegov život tame u život svetlosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

U vama je Bog i sjaj božanske svetlosti. Vi hoćete da vidite tu svetlost. Pokušavate da uđete u njeno prostranstvo, ili da iznesete na površinu svetlost koju već posedujete.

Ali, mnogi ljudi se plaše svetlosti. Oni kažu: ”Da, mi hoćemo svetlost”, ali kada im ona dođe, osećaju da će biti uhvaćeni. Misle da će, ukoliko budu mogli da se sakriju u mračnoj sobi, moći da sagledaju svet i donose odluke, a da niko neće moći da vidi njih. Oni osećaju da je njihova tama neka vrsta sigurnosti i bezbednosti. Kada se pojavi svetlost, spremna da uđe u njih, oni osećaju da će sve njihove slabosti i ograničenja, sve negativne ideje i misli, biti otkrivene. Mnogi zato izbegavaju duhovne Učitelje. Zašto? Misle da će ih duhovni Učitelj odmah prozreti i reći: ”O, ti si još juče ili pre nekoliko meseci uradio veoma loše stvari”! Ljudi ne žele da budu izloženi svetlosti, mada nam je svetlost svima potrebna. Ali, ovakav stav je velika greška. Duhovna svetlost nikada neće ih razotkriti svima. Naprotiv, ona će ih prosvetliti i preobraziti.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Sve dok postoji makar i tračak straha u vama, nebožanske sile imaju snagu da vas napadaju.

Ali, ako nemate straha i ako ste sigurni u svoj cilj, nebožanske sile ne mogu nikad da vas napadnu. Ako možete da prihvatite Beskonačnost kao nešto što je vaše, ali na šta ste zaboravili, ako možete da vidite da ste oduvek bili Beskonačnost, tada se neće javljati strah.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ponekad ste uplašeni od Beskonačnosti u koju vaš najviši deo želi potpuno da se utopi.

Sa jedne strane, vi želite da zaronite u more Beskonačnosti. Sa druge strane, imate osećaj neizvesnosti. Pitate se šta ćete dobiti od mora Beskonačnosti. Morate da znate da ćete dobiti beskrajno blago besmrtne Svesti koja prožima čitav univerzum. Vaša duša to želi, ali um se plaši.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Ako možete, potrudite se da svakodnevno praznite svoj um.

Um je pun sumnje, tame, neznanja, podozrenja i tako dalje. Možete da pokušate rano ujutru da pobedite misli, da, recimo, deset minuta ne dozvolite nijednoj misli da uđe u vas, ni dobroj ni lošoj, ni božanskoj ni nebožanskoj. Osetite da je vaš um kao posuda. Prvo ga ispraznite. Potom čekajte; šta? Mir, svetlost i blaženstvo. Dozvolite samo božanskim mislima da vam budu prijatelji. U početku ne znate ko su vam prijatelji, a ko neprijatelji. Morate da budete veoma pažljivi. Kasnije pustite unutra samo vaše prijatelje, a to su recimo, božanske misli, napredne misli, prosvetljujuće misli. Te misli će, bez sumnje, za vaš račun pobediti strah u umu.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"

Strah možemo pobediti tako što ćemo proširiti svoju svest.

Tvorevina koja nas okružuje unosi u naš um, odnosno u naše zemaljsko postojanje, nepotrebni strah samo zbog toga što još uvek nismo uspostavili stvarnost svog jedinstva sa njom. Ako se duševno molimo i meditiramo, mi stičemo slobodan pristup unutrašnjoj stvarnosti koja prožima čitav spoljašnji svet. Vi se ne plašite svoje glave, noge ili oka. Svest vas prožima od glave do pete. Osećate da su to vaši delovi, zato ih se ne plašite. Ali, ako se plašite nekog ko je pored vas ili u vašoj blizini, to je zbog toga što niste proširili svoju svest da biste ga obuhvatili. Vi se ne plašite svojih udova, jer su oni vaši. Nazivate ih svojim. Ali, kada odete izvan sopstvenih granica, a ne uvećate ili ne proširite svoju svest, osećate se otuđeno; doživljavate sve ljude kao strance. Kada upražnjavamo jogu, jedinstvo individualne duše sa Svevišnjim Bićem, mi se trudimo da uvećamo svoju svest dotle dok ona ne prožme čitav svet. Svojom budnom svesnošću postajemo jedno, potpuno jedno, sa univerzumom. Tada ne može biti straha.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"