Hajde da svesno ponudimo samo svoje postojanje - ono što imamo i ono što jesmo - Bogu.

Ono što imamo je težnja da izrastemo u samu sliku Božju, u beskrajni mir, svetlost i blaženstvo. Ono što u ovom trenutku jesmo je puko neznanje, more neznanja. Ako Bogu možemo da ponudimo svoj vapaj težnje i svoje more neznanja, naš problem je rešen. Nećemo se brinuti za svoju sudbinu, jer ćemo znati i osećati da je ona u svevolećim rukama Boga. Bog je večno Drvo Života; mi smo Njegove grane koje se pružaju. U ovom trenutku nismo svesni svoje sopstvene stvarnosti. Nismo svesni da smo nerazdvojni deo Drveta Života, koje je Bog. Zbog toga smo nesigurni. Ali, moleći se i meditirajući, dolazimo do spoznaje da su grane, lišće i cvetovi deo samog Drveta. Kad to shvatimo, postajemo sigurni u Izvor i u tok.

Ako uvek mogu da imam
Poverenje deteta,
Moj će Gospod Svevišnji
Nesumnjivo postati
Moj neumorno požrtvovani prijatelj.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"