Ljubav je čisti i zračni plamen. Kad sledimo put Ijubavi, mi nalazimo da je naš duhovni život, unutrašnji život, krajnje zadovoljavajući. Ništa ne može biti veće od ljubavi. Ljubav je život, a sam život je spontani nektar i blaženstvo.

Ako Ijubav znači da posedujemo nekog ili nešto, onda to nije prava Ijubav; to nije čista Ijubav. Ako Ijubav znači da dajemo, i postanemo jedno sa svime, sa čovečanstvom i božanstvom, onda je to prava Ijubav. Prava Ijubav je naše potpuno jedinstvo sa predmetom Ijubavi i sa onim ko poseduje Ijubav. Ko je taj ko poseduje Ijubav? Bog.

Koga mi volimo? Mi volimo Svevišnjeg u svakom pojedincu. Kad volimo telo, mi ograničavamo sebe; kad volimo dušu, mi oslobađamo sebe. Duša u svakom pojedincu, Svevišnji u svakom Ijudskom biću, to je ono što volimo.

Možete da svesno date čistu Ijubav drugima ako osetite da dajete deo svog životnog daha kad s njima razgovarate ili mislite o njima. Vi nudite životni dah upravo zato što osećate da ste vi i ostatak čovečanstva potpuno i nerazdvojno jedno. Gde postoji jedinstvo, sve je čista Ijubav.

Božanska Ijubav je najbrži put da ostvarimo Najviše. Um je odigrao svoju ulogu. Sada svet vapi za blagom srca, a to je Ijubav. Ako sledimo put srca, videćemo da duboko u srcu prebiva duša. Istina, svetlost duše prožima celo telo, ali postoji posebno mesto gde duša boravi najveći deo vremena, a to je srce. Duhovno srce je smešteno u sredini grudi. Ako želimo da steknemo slobodan pristup duši, treba da usmerimo svoju pažnju, svoju koncentraciju, na srce. Ono je centar čiste Ijubavi i jedinstva.

Izvor: Šri Činmoj, "Mudrost"